Prema statističkim podacima svaka treća žena u svetu umire od bolesti srca i krvnih sudova. Uprkos ovakvim podacima, žene i dalje nedovoljno vode računa o zdravlju srca i krvnih sudova, a za posetu kardiologu odluče se tek kada se pojave simptomi i znakovi oboljenja.
Opšte je prihvaćeno mišljenje da najveći zdravstveni rizik za žene predstavlja rak dojke, potom rak ginekoloških organa i osteoporoza. Međutim, prema statističkim podacima zapadnih zemljama, 30 odsto žena umire od bolesti srca, a zbog vaskularnih problema ukupno više od 50 odsto.
Upravo ovakvi podaci ukazuju da je važno revidirati stavove, i apelovati da se obrati monogo veća pažnja na bolesti srca i krvnih sudova kod žena.
Od zastoja srca (cardiac arrest) umire svaka treća žena, dok od raka dojke tek svaka osma. Važno je znati još jednu činjenicu: infarkt srca (srčani udar) ne samo da je najčešći ubica žena u razvijenim zemljama, nego je njegovo lečenje puno teže i u značajno manjem procentu uspešno u poređenju sa muškaracima. Ishemijska bolest srca sa svim svojim manifestacijama (stabilna i nestabilna angina pectoris i infarkt srca) predstavlja najčešće i, po posledicama koje ostavlja, najvažnije oboljenja srca kod žena.
Kako sprečiti razvoj ishemijske bolesti kod žena?
Pre svega, neophodno je raditi na polju edukacije žena s ciljem prevencije bolesti srca, kao i redovne preventivne preglede srca i krvnih sudova. Da bi se prepoznali znaci bolesti, potrebno je poznavati znakove i simptome kako bi se blagovremeno obratili lekaru kojiće vam omogućiti primenu adekvatne terapije. Ranijih godina se ishemijska bolest srca smatrala tipično muškim oboljenjem. Da nije tako, pokazuju i podaci da žene imaju manji procenat izlečenja, premda srčane probleme razvijaju u kasnijoj dobi, po izlasku iz menopauze, desetak godina kasnije od muškaraca.
Smrtnost od srčanog udara kod žena iznosi 50 odsto, a kod muškaraca 30 odsto. Žene koje prežive prvi srčani udar imaju veću verovatnoću smrtnog ishoda u prvih godinu dana od muškaraca. U prvih godinu dana stopa smrtnosti iznosi 38 odsto, a kod muškaraca ta stopa iznosi 25 odsto. Prema američkim istraživanjima, 46 odsto žena ostaje trajno onesposobljeno za normalni život nakon srčanog udara, za razliku od 22 odsto muškaraca. Ova statistika pre svega pokazuje kako je presudno upozoriti žene da obrate pažnju na koronarno oboljenje, te fokus prevencije usmeriti pre na srčana oboljenja nego na rak dojke. Naime, većina žena redovno sama pregleda dojke i ide na redovne kontrole zbog mogućnosti pojave raka, ali jako malo ih obraća pažnju na prevenciju srčanih oboljenja.
Dijagnostika i lečenja bolesti
Suština svega je prevencija razvoja koronarne bolesti, i redovne kardiološke kontrole. Te kontrole obuhvataju najpre laboratorijske analize kao što su nivo šećera u krvi, lipidni status…, zatim detaljan kardiološki pregled, EKG i ultrazvučni pregled srca, uz eventualno test opterećenja. Ukoliko se nađu znaci ishemije potrebno je uraditi koronarografiju uz eventualno plasiranje stenta u koronarne arterije kojim se sprečava nastanak srčanog udara i znatno težih posledica.
Kod mlađih žena se najčešće radi o različitim oblicima poremećaja ritma, zatim lupanju srca, povišenom krvnom pritisku, kao i prolapsu mitralnog zaliska. Osim toga, u sklopu poremećaja funkcije štitaste žlezde mogu se javiti usporen ili ubrzan rad srca sa poremećajem ritma. Tokom poslednje decenije su u porastu virusna oboljenja srčanog mišića (miokarditisi) o čemu bi takođe trebalo povesti računa. I u mlađem životnom dobu je od presudnog značaja rano postavljanje dijanoze i primena adekvatne terapije. S druge strane, koronarna bolest se relativno retko javlja u generativnom dobu žene.
Zabluda da hormonska terapija koju žene koriste tokom menopauze štiti i od srčanih oboljenja. Baš zbog toga manje se obraća pažnja na srčana oboljenja kod žena. Drugi razlog je činjenica da žene koronarnu bolest razvijaju kasnije od muškaraca, u proseku posle 60. godine, pa mnogo ređe posećuju doktora, jer svoje stanje pripisuju starosti. Veliki problem je i to što kardiologu dolaze kada su im krvni sudovi gracilniji i tanji, pa je i lečenje teže. Treći razlog je to što su simptomi srčanog udara kod žena drugačiji nego kod muškaraca pa žene, koje, čini se, ipak imaju viši prag tolerancije bola, često traže pomoć kardiologa kada je već kasno.
Veliki uticaj na sve veći broj koronarnih oboljenja kod žena ima i stil života. Sve više žena puši, pije i hrani se nezdravo, ali ih je i sve više izloženo stresu. Žene su mnogo više izloženije stresu od muškaraca. Kod muškaraca se količina stresa smanjuje po dolasku kući, a kod žena se ona povećava ili ostaje ista. Pojačana briga za porodicu i stalni kućni poslovi, samo su neki od „stresova“ kroz koje žene prolaze svaki dan.
Prevencija – Zdrave životne navike
Faktori rizika koji dovode do koronarnih oboljenja su povišeni krvni pritisak, šećerna bolest, pušenje, prekomerna telesna težina, povišene vrednosti holesterola i triglicerida, genetska predispozicija (prisustvo koronarne bolesti u porodici), fizička neaktivnost, stres. Poseban problem je što žene u većini slučajeva ne obraćaju pažnju na koronarno oboljenje, nego svoje probleme pripisuju menopauzi. Kada se govori o prevenciji, najvažnija je zdrava ishrana, ali i prestanak pušenja. Iako se zna da pušenje povećava verovatnoću nastanka koronarne bolesti, novija istraživanja pokazuju kako je ono mnogo štetnije za žene. Naime, pušenje poništava sve hormonalne prednosti koje žene imaju pre menopauze, a ako žene počnu pušiti pre petnaeste godine života, verovatnoća nastanka srčanog udara u kasnijoj dobi veća je 10 puta.
Prestanak pušenja, smanjenje telesne težine, smanjenje unosa namirnica bogatih holesterolom, zdrava ishrana, redovne kontrole krvnog pritiska i smanjenje stresa samo su neki od saveta za zdraviji život srca i krvnih sudova. Posebno se preporučuje zdrava ishrana sa unosom dosta zelenog i obojenog povrća, belog luka, voća, ribe umesto crvenog mesa. Preporučuje se korišćenje maslinovog ulja umesto masnoća životinjskog porekla i jedna čaša crnog vina, dok bi trebalo izbegavati prženje i pohovanje kao način pripreme hrane. Namirnice mediteranske ishrane pružaju široku paletu raznih zaštitnih substanci i idealna su prevencija i za žene i za muškarce.