Specijalistička ordinacija
interne medicine

Sve izjave su autentične i mogu se naći na pomenutim forumima. Ukoliko i Vi imate iskustvo u radu sa našim lekarima, pozivamo vas da nam pišete na info@medicainternaplus.rs a mi ćemo sve vaše pozitivne komentare ili kritike na naš rad podeliti na našem sajtu u Vestima “Rekli su o nama”.

Sa željom da vam maksimalno pomognemo i rešimo svaki vaš zdravstveni problem, stojimo vam na raspolaganju.

Medica Interna Plus stručni tim

IZJAVE SA FORUMA:

• “Moja dr Vesna Mijailović je sjajna endokrinološkinja, pažljiva i spovećena. Da nije bilo nje, ne znam da li bih sada imala bebu u stomaku” (By Margaritta) Forum Bebac.com
• “Za PCOS preporucujem dr Vesnu Mijailović” (By mukkopallino) Forum kutak.forumotion.com
• “Dr Vesna je i moja dr i ja sam zadovoljna sa njom” (By Okacica casinoigre-online.com/) Forum kutak.forumotion.com
• “Imam isulinsku rezistenciju, tsh mi je nizak, cvorice na stitnoj, trombofilije koje su povezane sa insulinskom . . Pila sam samo Inofolik i dr mi nije nista detaljnije trazila. Nisam bila kod endokrinologa ni kod hematologa. Posto sam shvatila da niko nece da se bavi uzrokom krenula sam sama. Dr Vesna Mijailovic koja ima samo pozitivne komentare na svim forumima je divna”. (By Zozefinabalerina) Forum Bebac.com

Prema statističkim podacima svaka treća žena u svetu umire od bolesti srca i krvnih sudova. Uprkos ovakvim podacima, žene i dalje nedovoljno vode računa o zdravlju srca i krvnih sudova, a za posetu kardiologu odluče se tek kada se pojave simptomi i znakovi oboljenja.

Opšte je prihvaćeno mišljenje da najveći zdravstveni rizik za žene predstavlja rak dojke, potom rak ginekoloških organa i osteoporoza. Međutim, prema statističkim podacima zapadnih zemljama, 30 odsto žena umire od bolesti srca, a zbog vaskularnih problema ukupno više od 50 odsto.

Upravo ovakvi podaci ukazuju da je važno revidirati stavove, i apelovati da se obrati monogo veća pažnja na bolesti srca i krvnih sudova kod žena.

Od zastoja srca (cardiac arrest) umire svaka treća žena, dok od raka dojke tek svaka osma. Važno je znati još jednu činjenicu: infarkt srca (srčani udar) ne samo da je najčešći ubica žena u razvijenim zemljama, nego je njegovo lečenje puno teže i u značajno manjem procentu uspešno u poređenju sa muškaracima. Ishemijska bolest srca sa svim svojim manifestacijama (stabilna i nestabilna angina pectoris i infarkt srca) predstavlja najčešće i, po posledicama koje ostavlja, najvažnije oboljenja srca kod žena.

Kako sprečiti razvoj ishemijske bolesti kod žena?

Pre svega, neophodno je raditi na polju edukacije žena s ciljem prevencije bolesti srca, kao i redovne preventivne preglede srca i krvnih sudova. Da bi se prepoznali znaci bolesti, potrebno je poznavati znakove i simptome kako bi se blagovremeno obratili lekaru kojiće vam omogućiti primenu adekvatne terapije. Ranijih godina se ishemijska bolest srca smatrala tipično muškim oboljenjem. Da nije tako, pokazuju i podaci da žene imaju manji procenat izlečenja, premda srčane probleme razvijaju u kasnijoj dobi, po izlasku iz menopauze, desetak godina kasnije od muškaraca.

Smrtnost od srčanog udara kod žena iznosi 50 odsto, a kod muškaraca 30 odsto. Žene koje prežive prvi srčani udar imaju veću verovatnoću smrtnog ishoda u prvih godinu dana od muškaraca. U prvih godinu dana stopa smrtnosti iznosi 38 odsto, a kod muškaraca ta stopa iznosi 25 odsto. Prema američkim istraživanjima, 46 odsto žena ostaje trajno onesposobljeno za normalni život nakon srčanog udara, za razliku od 22 odsto muškaraca. Ova statistika pre svega pokazuje kako je presudno upozoriti žene da obrate pažnju na koronarno oboljenje, te fokus prevencije usmeriti pre na srčana oboljenja nego na rak dojke. Naime, većina žena redovno sama pregleda dojke i ide na redovne kontrole zbog mogućnosti pojave raka, ali jako malo ih obraća pažnju na prevenciju srčanih oboljenja.

Dijagnostika i lečenja bolesti

Suština svega je prevencija razvoja koronarne bolesti, i redovne kardiološke kontrole. Te kontrole obuhvataju najpre laboratorijske analize kao što su nivo šećera u krvi, lipidni status…, zatim detaljan kardiološki pregled, EKG i ultrazvučni pregled srca, uz eventualno test opterećenja. Ukoliko se nađu znaci ishemije potrebno je uraditi koronarografiju uz eventualno plasiranje stenta u koronarne arterije kojim se sprečava nastanak srčanog udara i znatno težih posledica.

Kod mlađih žena se najčešće radi o različitim oblicima poremećaja ritma, zatim lupanju srca, povišenom krvnom pritisku, kao i prolapsu mitralnog zaliska. Osim toga, u sklopu poremećaja funkcije štitaste žlezde mogu se javiti usporen ili ubrzan rad srca sa poremećajem ritma. Tokom poslednje decenije su u porastu virusna oboljenja srčanog mišića (miokarditisi) o čemu bi takođe trebalo povesti računa. I u mlađem životnom dobu je od presudnog značaja rano postavljanje dijanoze i primena adekvatne terapije. S druge strane, koronarna bolest se relativno retko javlja u generativnom dobu žene.

Zabluda da hormonska terapija koju žene koriste tokom menopauze štiti i od srčanih oboljenja. Baš zbog toga manje se obraća pažnja na srčana oboljenja kod žena. Drugi razlog je činjenica da žene koronarnu bolest razvijaju kasnije od muškaraca, u proseku posle 60. godine, pa mnogo ređe posećuju doktora, jer svoje stanje pripisuju starosti. Veliki problem je i to što kardiologu dolaze kada su im krvni sudovi gracilniji i tanji, pa je i lečenje teže. Treći razlog je to što su simptomi srčanog udara kod žena drugačiji nego kod muškaraca pa žene, koje, čini se, ipak imaju viši prag tolerancije bola, često traže pomoć kardiologa kada je već kasno.

Veliki uticaj na sve veći broj koronarnih oboljenja kod žena ima i stil života. Sve više žena puši, pije i hrani se nezdravo, ali ih je i sve više izloženo stresu. Žene su mnogo više izloženije stresu od muškaraca. Kod muškaraca se količina stresa smanjuje po dolasku kući, a kod žena se ona povećava ili ostaje ista. Pojačana briga za porodicu i stalni kućni poslovi, samo su neki od „stresova“ kroz koje žene prolaze svaki dan.

Prevencija – Zdrave životne navike

Faktori rizika koji dovode do koronarnih oboljenja su povišeni krvni pritisak, šećerna bolest, pušenje, prekomerna telesna težina, povišene vrednosti holesterola i triglicerida, genetska predispozicija (prisustvo koronarne bolesti u porodici), fizička neaktivnost, stres. Poseban problem je što žene u većini slučajeva ne obraćaju pažnju na koronarno oboljenje, nego svoje probleme pripisuju menopauzi. Kada se govori o prevenciji, najvažnija je zdrava ishrana, ali i prestanak pušenja. Iako se zna da pušenje povećava verovatnoću nastanka koronarne bolesti, novija istraživanja pokazuju kako je ono mnogo štetnije za žene. Naime, pušenje poništava sve hormonalne prednosti koje žene imaju pre menopauze, a ako žene počnu pušiti pre petnaeste godine života, verovatnoća nastanka srčanog udara u kasnijoj dobi veća je 10 puta.

Prestanak pušenja, smanjenje telesne težine, smanjenje unosa namirnica bogatih holesterolom, zdrava ishrana, redovne kontrole krvnog pritiska i smanjenje stresa samo su neki od saveta za zdraviji život srca i krvnih sudova. Posebno se preporučuje zdrava ishrana sa unosom dosta zelenog i obojenog povrća, belog luka, voća, ribe umesto crvenog mesa. Preporučuje se korišćenje maslinovog ulja umesto masnoća životinjskog porekla i jedna čaša crnog vina, dok bi trebalo izbegavati prženje i pohovanje kao način pripreme hrane. Namirnice mediteranske ishrane pružaju široku paletu raznih zaštitnih substanci i idealna su prevencija i za žene i za muškarce.

Najveći uzročnici epidemije bolesti štitaste žlezde su stres, nepravilna ishrana i zračenja iz spoljne sredine. Prema statističkim podacima, žene obolevaju od pet do sedam puta češće u odnosu na muškarce.

Iako je najmanja žlezda sa unutrašnjim lučenjem, štitasta žlezda je najvažniji endokrini organ jer luči tiroksin (T4) i triodtironin (T3), dva hormona bez kojih nema normalnog funkcionisanja i razvoja ljudskog organizma. Kada dođe do poremećaja u njenom radu, bilo da je reč o pojačanom ili smanjenom lučenju hormona, razvijaju se i oboljenja štitaste žlezde, koja kod nas već poprimaju oblik epidemije.

Posle dijabetesa, oboljenja štitaste žlezde su druga po učestalosti među endokrinološkim oboljenjima. Tome najviše doprinosi savremeni stil života, odnosno sve veća izloženost stresu i zračenju iz spoljašnje sredine. U Srbiji je u poslednjih desetak godina zabeležen porast oboljenja štitaste žlezde, a učestalost karcinoma je skoro udvostručena. S obzirom na to da ne postoje jasne studije koje bi to potkrepile, samo se pretpostavlja da je ovo posledica nuklearne katastrofe u Černobilju, NATO bombardovanja, ali i hroničnog stresa pod kojim živimo poslednje dve decenije.

Hormoni štitne žlezde imaju brojne funkcije – potpomažu pretvaranje glukoze i masti u energiju, stimulišu ćelije da produkuju više energije i tako obezbeđuju optimalnu temperaturu tela, podstiču normalan razvoj nervnog sistema kod fetusa i dece, pojačavaju puls i snagu kontrakcija srčanog mišića.

Štitasta žlezda je najmanja žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Nalazi se na prednjoj strani vrata, ispred dušnika, ispod grkljana, a iznad grudne kosti. Pričvršćena je za hrskavicu grkljana, pa se prilikom gutanja pomera. Građena je od dva režnja, levog i desnog, a oni su povezani suženjem koje se zove istmus. Oblikom podseća na leptira raširenih krila i na štit, pa je po tome dobila ime. 

Zašto je važno uraditi ultrazvuk štitaste žlede

Danas se prilikom standardnog pregleda, palpiranje, odnosno pipanje, veoma retko koristi u dijagnostici stanja štitaste žlezde. Palpiranje je ustupilo mesto ultrazvučnim pregledima. Vaskularni hirurg će, dok gleda krvne sudove vrata, obratiti pažnju i na štitastu žlezdu jer je ona upravo u tom regionu. I ginekolozi, kada pregledaju dojku, obično pogledaju i vrat. U najvećem broju slučajeva nodusi na štitnoj žlezdi se i otkrivaju tako, slučajno pregledom nekog drugog organa. Inače, sadašnji ultrazvučni aparati imaju visoku rezoluciju, što omogućava da se otkriju i promene koje su velike samo nekoliko milimetara.

Simptomi nepravilnog rada štitaste žlezde:

• Gojenje
• Izrazita zimogrožljivost
• Zaboravnost
• Pospanost
• Zamaranje
• Oticanje kapaka, potkolenica i prstiju na rukama
• Problemi sa kosom
• Sušenje kože simptomi hipertireoze
• Ubrzan puls
• Iznenadni napadi i lupanje srca
• Učestale stolice
• Brzo i lako zamaranje
• Poremećaj sna
• Mršavljenje
• Preosetljivost na toplotu
• Zaboravnost

Broj oboljenja koja pogađaju štitastu žlezdu je veliki, a mogu se podeliti na funkcionalna i morfološka, pri čemu se pod funkcionalnim podrazumeva poremećaj u radu, odnosno lučenju hormona, a pod morfološkim uvećanje same žlezde.

• Hipotireoza nastaje kada štitasta žlezda ne proizvodi dovoljno hormona. Do toga može da dođe ili zbog poremećaja u samoj žlezdi ili u višim strukturama mozga.
• Hipertireoza nastaje kada žlezda luči previše hormona. Ovaj poremećaj je obično autoimunog porekla.
• Struma je uvećanje štitaste žlezde. Nekada je izraženo kao uvećanje cele žlezde, a nekada samo dela, u vidu jednog ili više čvorića. Čvorići su najčešće potpuno benigni, ali lekari savetuju da se ipak redovno prate kako ne bi prerasli u malignu bolest, što se, nažalost, dešava sve češće.
• Štitasta žlezda sklona je i upalama koje su ili virusnog ili autoimunog porekla.
• Karcinomi su najređe bolesti štitaste žlezde. I kada do njih dođe, rastu sporo, a komplikacije posle hirurškog otklanjanja su retke, posebno kada se promene otkriju na vreme.

Jod za normalno funkcionisanje štitaste žlezde

Da bi se obezbedila normalna sinteza hormona štitaste žlezde, neophodno je unositi adekvatne količine joda. Najznačajniji i nezamenljiv izvor joda je kuhinjska so, a ima ga i u plodovima mora, zatim u koštunjavom voću. Jodiranjem soli obično se obezbeđuje unos neophodnih količina joda. Trudnice često na taj način ne unose dovoljno joda jer plod ne sintetiše jod, već ga uzima od majke. Zato se trudnicama, u dogovoru sa lekarom, savetuje unos suplemenata koji sadrže jod. Pojačan unos joda neophodan je i dojiljama, 150–200 mikrograma dnevno, a u trudnoći i dojenju 200–250 mikrograma.

Selen i štitasta žlezda

Bez unosa odgovarajućih količina selena u organizam nema niti dobre sinteze niti dobrog razlaganja hormona štitne žlezde. Selen se unosi kroz hranu, a njegova optimalna dnevna količina iznosi 70–100 mikrograma. Selena ima najviše u mesu, mastima, povrću, belom luku, ribi, žitaricama, brazilskom orahu. Važno je znati da količina selena u nekom povrću zavisi i od toga na kom zemljištu se ono uzgaja, a da je naše zemljište siromašno selenom.